Kolumna: Privatnost je pravo

Šta si ti? Šta ti to znači? – pitaju nas redovno ljudi kad kažemo da smo pripadnici duge. Pitanje je možda na mjestu, iako definitivno nije najsrećnije koncipirano. Svakoga zanima šta znači biti kvir, šta znači biti transrodan, nebinaran, ali ono što ne bi trebalo da zanima svakog koga sretnemo jeste sa kim mi spavamo, […]

Šta si ti? Šta ti to znači? – pitaju nas redovno ljudi kad kažemo da smo pripadnici duge.

Pitanje je možda na mjestu, iako definitivno nije najsrećnije koncipirano. Svakoga zanima šta znači biti kvir, šta znači biti transrodan, nebinaran, ali ono što ne bi trebalo da zanima svakog koga sretnemo jeste sa kim mi spavamo, ko je „muško u toj vezi“ i slične radoznalosti. Kvir ljudi su svi oni koji su LGBTIQ+ ali ne treba svi istovremeno da budemo „živa biblioteka“ za one koji su samo radoznali i koji nam traže informacije koje se dijele samo sa bliskim osobama. Činjenica je da je puno kvir osoba u Crnoj Gori aktivisti_kinje i da smo zarad osiguranja sebi jednakog statusa spremni da pružamo informacije koje mogu pomoći u razumijevanju našeg položaja, ali to ne znači da svi imaju pravo na našu privatnost.

Pravo na privatnost

Evropska konvencija o ljudskim pravima koju je ratifikovala Crna Gora a čiju zaštitu osigurava Evropski sud za ljudska prava propisuje članom 8 pravo na privatnost: „(1) Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske“. Ovo pravo se dalje razlaže i pojašnjava i sadrži razne elemente koje bi valjalo da ponovimo. To su u prvom redu pravo na fizički, psihički i moralni integritet; pravo na privatnost; i pravo na identitet i autonomiju. Uključuju i seksualnu orijentaciju i seksualni život, pravo pojedinca na svoj vizuelni prikaz i fotografije, zaštitu podataka, negativne stereotipe posebnih grupa, saopštavanje ili objavljivanje ličnih informacija o zdravlju, željeni izgled, pravo na ime i lične isprave, rodni identitet, itd.
Jasno je da u borbi za jednaka prava posebno marginalizovanih grupa, kakva LGBTIQ+ zajednica u Crnoj Gori jeste – mora postojati razumijevanje ove različitosti. Mi smo kao narod skloniji da prihvatimo ono što nam je poznatije, razumljivije i u tom smislu se aktivisti_kinje za prava LGBTIQ+ osoba trude da budu otvoreni i informativni. Montenegro Prajd je takođe jedan od događaja kojeg prati Nedjelja ponosa sa raznim sadržajem otvorenim za javnost gdje se mogu upoznati pripadnici LGBTIQ+ zajednice, njihove porodice, saveznici… Pojedinačni aktivisti_kinje su uglavnom i raspoloženi da pričaju o svom životu, pogotovo na radionicama, kako bi pokazali da smo svi od krvi i mesa, imamo iste potrebe kao i opšte stanovništvo, želimo ljubav u svom životu, i ne tražimo ništa što drugi već nemaju.

Privatnost pripadnika duge

Ali mimo takvih organizovanih događaja, neka pitanja su zadiranje u našu privatnost. Nemate pravo da znate zašto neko spava sa osobom istog pola i u kojim pozicijama, nemate pravo da znate ime koje je transrodna osoba dobila na rođenju i više ga ne koristi, nemate pravo da znate da li je neko odradio operacije prilagođavanja pola rodu na svom tijelu i sl. Pitamo li mi vas kako vodite ljubav i šta imate u gaćama? Imamo pravo da ne zadovoljimo nečiju radoznalost o našem seksualnom ili rodnom identitetu, i ne dugujemo društvu ove informacije ali društvo nama duguje sva prava koja hetero cis građani/ke imaju!

Mi smo navikli da nemamo sva prava, iako bi trebali da imamo, i pravo na privatnost je još jedno pravo koje se nama krši. Mi možemo, iako ne bi morali – da se nosimo sa radoznalošću, ali je posebno otežavajuće kada neko autuje LGBTIQ+ osobu bez pristanka te osobe. To znači da je izloži javnosti, ponižavanju, odbacivanju, segregaciji, govoru mržnje, nasilju. Mislim da svako za sebe treba da razmisli – da li bi željeli da se neki dio vašeg identiteta izloži svima bez vaše volje? Da svi znaju nešto o vama što još nijeste spremni da iznesete? I da budete meta svim mrziteljima, neiživljenim agresivcima da na vama istresaju svoja nezadovoljstva, što je – da se razumijemo – zabranjeno i zakonom. Dodatno, kad neko nekome kaže „E ovaj ti je peder“, to ne znači da ta osoba pouzdano zna seksualnu orijentaciju targetirane osobe. Očigledno u prvom redu ne zna i da je to ponižavajući govor, a drugo – može samo i podrazumijevati nečiju seksualnost, ali u ovom društvu i jedna glasina je dovoljna da nekoga izopšti ili identifikuje kao metu.

Kako zaštititi privatnost?

Nemaju samo LGBTIQ+ osobe potrebu da svoju privatnost zaštite i kontrolišu ko će i šta znati o njima. Svako ima pravo da iznese ili ne iznese lične informacije. Prvenstveno, kontrolišite tzv. publiku (audience) na društvenim mrežama, i koristite opciju „bliski prijatelji“ (close friends) kada objavljujete neki ličniji sadržaj. Odbijte da odgovorite na pitanja koja su postavljena da bi zadovoljila nečiju radoznalost i budite odlučni. Stavite po strani lijepo vaspitanje i ljubaznost – imate pravo da štitite svoju privatnost. Konačno, prijavite svakog ko zadire u vašu intimu, bilo online bilo offline. Društvene mreže imaju i opciju blokiranja profila ljudi koji vas uznemiravaju, a možete blokirati i telefonske pozive neželjenih osoba. Ukoliko je napad na vašu privatnost takvih razmjera da ne možete sami da se odbranite ili ste u momentalnoj opasnosti – prijavite počinioce policiji. Prije toga možete da se savjetujete sa organizacijama koje se bave pravima LGBTIQ+ osoba i CAZAS je jedna od njih. Ophođenje policijskih službenika prema LGBTIQ+ osobama je posebna tema, ali dovoljno je reći da smo diskriminisani i kad pokušavamo da se zaštitimo na taj način, tako da obratite se nama ili drugim organizacijama koje su prijateljski nastrojene prema kvir ljudima – i pomoćićemo vam u savjetodavnom smislu.
Ukoliko policija ne obradi vašu prijavu na adekvatan način, ili njen sudski epilog nije zadovoljavajuć – možete da se obratite Zaštitniku ljudskih prava i sloboda Crne Gore. Ono što je karakteristično za ovu instituciju jesu nešto sporije procedure i odluke koje Zaštitnik donosi nijesu obavezujuće iako nose značajan autoritet. Svejedno, morate iscrpjeti sve pravne ljekove u našoj zemlji da bi mogli ići dalje, a to je Evropski sud za ljudska prava, što je regionalna instanca koja osigurava niz prava, između ostalog i pravo na privatnost.
Konačno, imamo pravo da živimo svoj život onako kako želimo i da ne dugujemo nikome objašnjenja za naše seksualne ili rodne identitete. To smo što jesmo – niko ne treba da zna svaki detalj našeg života da bi nas prihvatio/la.

Željka Ćetković, programska menadžerka u NVO CAZAS

Kolumna je dio projekta „Znanjem do prava i podrške“ koji sprovode NVO CAZAS i NVO Ljubav „Agape“ uz finansijsku podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava. Stavovi iznešeni u ovoj kolumni su isključiva odgovornost autorke i ne predstavljaju nužno stav Ministarstva ljudskih i manjinskih prava, NVO CAZAS ili NVO Ljubav „Agape“.