Šta je to asertivna komunikacija?

Danas kada živimo u vremenu savremene tehnologije, brzog načina života, vremenu punom stresa i brzih odluka i društvenih promjena jako je važno pravilno komunicirati.

Postoje dvije vrste komunikacije, to su neverbalna i verbalna komunikacija. Neverbalna komunikacija odnosi se na pokrete tijela tj. govor tijela, dok se verbalna komunikacija odnosi na jezik i pismo. Vrlo je bitno znati pravilno se izražavati i komunicirati, posebno kada se nalazimo u većim grupama..

Postoje tri stila komunikacije to su potvrdna ili asertivna komunikacija, agresivna komunikacja i defanzivna odnosno pasivna komunikacja. Budući da se o agesivnoj i pasivnoj komunikaciji mnogo više zna i govori ja ću se osvnuti na asertivni stil komunikacije.

Asertivnost podrazumijeva zauzimanje za lična prava i izražavanje misli, osjećanja i stavova na direktan, iskren, umjeren i adekvatan način, uz poštovanje drugih ljudi.

Termin “asertivnost” i “ asertivno ponašanje” postaju na našim prostorima dio svakodnevnog jezika. Riječi su anglosaksonskog porijekla ( eng. assertive i assertive behavior) u značenjima pouzdanog, odgovornog i samopotvrdnog ponašanja ličnosti u situacijama kada su ugrožena njena legalna prava.

Ličnost je dakle asertivna ako je sposobna da u situacijama , u kojima je ugrožena, dosledno, uporno i odgovorno brani sopstvena prava nezavisno od činjenice ko, kada i zašto joj ta prava poništava.

Situacije sa kojima se susrećemo u svakodnevnoj komunikaciji, a u kojima je poželjno primeniti asertivni stil komunikacije, jesu kada se zalažemo za lična prava, izražavamo sopstvene interese i potrebe, odbijamo nama neprihvatljive i/ili neopravdane zahtjeve (čest problem je kako reći “ne”, naročito u situacijama kada je druga osoba vrlo uporna), ali i u situacijama kada treba dati kritiku/pohvalu drugom ili, s druge strane, primiti kritiku/pohvalu.

Prednost asertivnog stila komunikacije je posjedovanje više kontrole nad sobom jer je ovakvom pozicijom komunikacija slobodnija od uobičajnih načina koji se odlikuju agresijom ili povlačenjam.

Asertivne osobe češće od drugih dostižu svoje ciljeve, poštuju sebe, snalaze se u konfliktu, naučili su da se kontrolišu, ne boje se da iskazuju svoje neslaganje, otvoreni su za nova rešenja, pozivaju se na međusobno poštovanje.

U svakodnevnom životu postoje različite komunikacione situacije kako na poslu, u društvu, na ulici, u bonici u kojima je preporučlivo da koristimo aserivni stil komunikacije. Neke od tih situacija su kada nešto tražimo od druge osobe, kada se kritikuje naše ponašanja od jako bitne osobe, kad smo direktno suočeni sa agresivnim ponašanjem, kod saopštavanja neophodnih izjava”osetljivim”osobama, kada nešto treba da odbijemo I sl.

Vaspitanje, ali i određene kulturne norme i vrednosti utiču na razvoj asertivnosti. Neprijatnost u vezi izražavanja sopstvenog mišljenja najčešće ima uzroke u porukama koje smo usvojili vaspitanjem, tokom procesa socijalizacije. Istraživanja pokazuju da prihvatanje deteta, kao važan element roditeljstva, doprinosti da se dete razvije u zrelu, samosvesnu, asertivnu ličnost. To se postiže pružanjem topline i podrške, aktivnim uključivanjem u detetove aktivnosti, prepoznavanjem njegovih potreba i adekvatnim odgovaranjem na njih. Treba da komuniciramo, i to asertivno – izraziti svoje ideje, želje, potrebe. Ne treba čekati da drugi pročitaju naše misli. To se neće desiti.

Kada asertivnost postane navika, pitaćete se kako ste ikada mogli komunicirati drugacije.

Nikolina Boljević